Svi su bili u panici, a onda se pojavio - on! Sam Bog ga posla!": Miroslav o čoveku koji je spasio njegovo dete

"Tihi heroj" spasio je celu porodicu, koja je kod Aleksandrovca doživela tešku saobraćajnu nesreću.

- Bio je sumrak. Vraćali smo se iz Kruševca i onda - udarac u traktor! Auto se smrskao. Stao. Dete se uplašilo, počelo da plače, a onda je iz jednih kola, kao sam bog da ga je poslao, istrčao - on...

Ovo je ispričao Miroslav Tatić iz mesta Garevina kod Aleksandrovca koji je u subotu oko 17 časova u blizini Kruševca, doživeo saobraćajni udes dok je u kolima sa njim bila supruga i dvoje dece, od osam i četiri godine.

Posebna drama je bila to što stariji sin boluje od Prader Vilijevog sindroma, retkog genetskog oboljenja i potrebna mu je konstantna kiseonička potpora.

Srećom, imali su pomoć tihog heroja, Vojkana Krstića iz udruženja Spasilački centar Srbije, koji se zatekao na licu mesta i pružio im pomoć do dolaska Hitne.

- Stariji sin je zbog bolesti 24 sata na kiseoniku. Tog dana smo se vraćali iz Kruševca gde smo išli da kupimo kanilu... Ispred nas je išao kamion. Bila je isprekidana traka i krenuo sam da ga preteknem kada sam ispred kamiona video traktor. Udario sam bočno o njega. Motor se ugasio, a to je posebno problematično jer se aparat za kiseonik punio preko automobila. Bili smo u panici, dete je počelo da plače. A onda iz auta je odjednom istrčao on. Ne znam ko je čovek, odakle ga bog posla. Nosio je medicinsku torbu... - priča za Kurir Miroslav i dodaje:

- Detetu je izmerio saturaciju i pritisak. Saturacija je padala, a pritisakje skočio na 190, 200... On nas je sve smirivao. Pregledao je i mlađe dete, a onda je odmah potom zaustavio vozilo Hitne pomoći koje je tuda prolazilo. Sve im objasnio i oni su dete odveli u urgentni centar na pregled - kaže Miroslav koji kaže da je pitanje šta bi se desilo da se ovaj čovek nije tu zadesio.

Srećom, u ovoj nesreći niko nije povređen, a dečak je u subotu pušten nakon pregleda.

Vojkan Krstić juče je na mrežama skromno rekao da je učinio ono što bi svako trebalo da učini - da pruži ruku kada je najpotrebnije.

I Mihajlo Milošević, tehničar u hitnoj pomoći Aleksandrovac reagovao je brzo, u cilju što bržeg i efikasnijeg zbrinjavanja pacijenta nakon udesa.

- Vozili smo, uz pratnju policije, jednog pacijenata u alkoholisanom stanju u bolnicu u Kruševcu kada nas je zaustavio nepoznati muškarac. Dete je gubilo saturaciju. To nije bila teritorija moje opštine, ali uradio sam trijažu i dete prevezao u Urgentni centar - kaže Mihajlo koji takođe skromno tvrdi da je samo radio svoj posao.

- Najveća pobeda nije moja, već njihova - što su deca dobro i što je život još jednom pobedio. Ovaj događaj je podsetnik da smo svi odgovorni jedni za druge. U vremenu punom izazova, najviše što možemo učiniti jeste da budemo tu jedni za druge, bez oklevanja. Jer, ponekad, sekunda pažnje i spremnost da delujemo znače razliku između gubitka i nade. Neka nas ovaj trenutak podseti da su naši najveći spomenici dela koja činimo za druge.

(Espreso / Kurir)